Omilija biloj vili
Kano zlatni cvit rumeni,
A po laži neviri,
Oteše je jadnon meni!
I ta bi mi tuga prošla, 5
Da je mladić izvrsniji,
Da je prija mene doša,
Štokod lipjl, čovišniji.
Evo bacan pero moje,
Što iz moji ruk ispada, 10
Za razabrat srce moje
Puno tuga, puno jada!
Skupite se svi u kuću
I zovite još suside,
Utiju mi dajte vruću, 15
Na žalostne me beside!
