Tve sgrade razlike, tvrdine tej tvoje,
kiem nigdje nije slike, tebi se pristoje;
i gizde, s kojime tva vrieđnos stanuje,
kiem slavno tve ime svud se zna i čuje;
i s mjestom, gdi stojiš pod gorom kraj mora, 5
drag pokoj nahodíš, ki ti 'e dan od sgora,
mogujstvom, jakosti, jaki no travi cvit
ter svakom mjestu ti možeš čas zvat' i rit';
a lasno življenje i taj tvoj mir pravi
za čudno čudjenje po svit se svud pravi. 10
Živjeti podano višnji t' daj moć i vlas,
čim kolo sunčano obtječe saj svit vas;
i sgrade vrh sgrada da ti se uzmnože
šes krat već neg' sada, vidjet' mi daj, bože!
Biću tvom' hrane rad zemlje množ od ljudi 15
s istoka u zapad na službu tvu bodi;
rast'o t' vik dobar glas na kopnu i vodi,
trg k tebi svaki čas toveći dohodi.
Ako li t' tko god gre himbeno protiva,
sam sebe — — — sliepjen'jem pun gnjiva, 20
da spozna zled svoju, ter da te ostavi
s mirom u pokoju, svaciem u ljubavi.
Iz grešnieh mojieh usti što danas hotjeh rit',
bože, ti dopusti, da bude k tebi prit'!
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Хорације Мажибрадић, умро 1641, пре 383 године.
