Тве сграде разлике, тврдине теј твоје,
кием нигдје није слике, теби се пристоје;
и гизде, с којиме тва вриеђнос станује,
кием славно тве име свуд се зна и чује;
и с мјестом, гди стојиш под гором крај мора, 5
драг покој находíш, ки ти 'е дан од сгора,
могујством, јакости, јаки но трави цвит
тер сваком мјесту ти можеш час зват' и рит';
а ласно живљење и тај твој мир прави
за чудно чудјење по свит се свуд прави. 10
Живјети подано вишњи т' дај моћ и влас,
чим коло сунчано обтјече сај свит вас;
и сграде врх сграда да ти се узмноже
шес крат већ нег' сада, видјет' ми дај, боже!
Бићу твом' хране рад земље множ од људи 15
с истока у запад на службу тву боди;
раст'о т' вик добар глас на копну и води,
трг к теби сваки час товећи доходи.
Ако ли т' тко год гре химбено протива,
сам себе — — — слиепјен'јем пун гњива, 20
да спозна злед своју, тер да те остави
с миром у покоју, свацием у љубави.
Из грешниех мојиех усти што данас хотјех рит',
боже, ти допусти, да буде к теби прит'!
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Хорације Мажибрадић, умро 1641, пре 383 године.
