Trudno ti 'e želiti imati u rukah stvar,
ku ne mož' dobiti ni ufat' steć nigdar.
Trudi su prem trudni, muke su pakljene,
zaman se traju dni, kopni se i vene,
misleći hip i čas, kako bi stekal toj, 5
druži se nemir vas i plačni nepokoj.
Još kad je ka sreća, da je stvar čuvana,
muka je dvaš veća i smrtna toj rana.
Nu ovaj, ku sliedim, u druzih jes ruci,
tiem vehnem i blidim i živem u muci, 10
vidim ju čuvanu svieh strana velmi tač,
ter ćutim tuj ranu i smrtni jošte plač.
Tiem gubim ufanje, nje liepos da stečem,
neg' smrtno skončanje sadružit' brlo grem.
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Хорације Мажибрадић, умро 1641, пре 383 године.
