Ti svijetlijem pozorom sunčana uresa

Ti svijetlijem pozorom sunčana uresa
Писац: Динко Златарић

PJESAN LXVI

   Ti svijetlijem pozorom sunčana uresa
i slatkim govorom rani me i sveza;
   i kraće zatezaš sveđ uzu i rani
žudjeni lik ne daš, ki prosim zamani;
   ni ćeš plač da čuješ, ni se mož' smiliti, 5
neg me još siluješ nemilo umriti.
  Umriću; a koji, jaoh, razlog hoće toj:
tko ljubav dostoji, da gine ovakoj?
   Svakomu lje prudi bit vernu, tko ljubi;
što meni naudi i mene pogubi. 10
   Tko bi vik procijenil da srce od lava
mlađahna ima vil i vrh svih gizdava?
   Ovako viđu ja: taji se na svitu
u travi zla zmija, gork čemer u cvitu.

Izvor[уреди]

Stari pisci hrvatski, Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti, knjiga XXI, Djela Dominika Zlatarića, str.203, Zagreb, 1899

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Динко Златарић, умро 1613, пре 411 година.