Tegnu me tva ruka, Bože moj, ter boles Писац: Динко Златарић
PJESAN LX
Tegnu me tva ruka, Bože moj, ter boles,
vječni trud i muka svega me spela jes.
Izgubih svaku moć i padoh nica zgar
tač da s tle ustat moć ne scijenim nikadar.
Vlas moji protivni nada mnom stekoše, 5
a drazih sa mnom nî, svi me, jaoh, ođoše.
Osvetu prid tobom na mene probudih
nepravdom i zlobom, ne hajuć za moj grih,
ter možem tužan rit: „Od mene uči svak
od Boga strah imit, ostaviv put opak." 10
Ako nî dosti ovoj, o višnji, čim bolim,
pošlji bič veći tvoj, velmi te sad molim.
Istom prav da ne bi tko patil, ja sam kriv,
ja zgriješih sâm tebi, na me vas prolij gnjiv.
Stari pisci hrvatski, Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti, knjiga XXI, Djela Dominika Zlatarića, str.199, Zagreb, 1899
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Динко Златарић, умро 1613, пре 411 година.
