Tebi se klanjamo, Jesuse prisveti,
i hvalu davamo, er nas svieh shrani ti,
na križu razapet pritrpje ti za nas
priljutieh rana pet za shranit' narod vas.
Čudna t' je od boga ljubav i velika 5
da ljubi on svoga slugu i grješnika;
strah, me je ovo riet', za sve er je istina,
da za nas da raspet' jedinoga sina.
Bog mene na sviet da u vjeri u tvojoj,
je li moć' i kada odslužit' bogu toj? 10
tisući ja dio da boga sad ljubim,
dušu bih dobio, za ništa ku gubim,
koja je vrjednija nego li vas sviet saj,
za ništa gubim ja i š njome vječni raj;
i što je još veće, da boga s tiem gubim, 15
ki drugu stvar ne će neg da ga ja ljubim;
a za gnus i za smrad ja zločes ne gledam
da dušu moju sad u ruke djavlu dam;
i još se ne svidjam, neg boga i dušu
po svaki čas vridjam, hudobam er služu. 20
0 bože, zgriešenje na moje ne gledaj,
nego mi skrušenje i duha tvoga daj,
daj meni bože ti duhovne darove,
da budem pustiti svršeno griehove,
da muka, krv i smrt, za mene ku podnie, 25
ne bude moj duh strt' i da mi zaman nie;
neg ovu nevolju pogledaj ti moju,
ter čini da volju izvršim ja tvoju;
nikomu neg tebi, stvoritelju momu,
koji si na nebi, da služim jednomu, 30
i tebe samoga da ljubim sa svu moć
kako no sve boga, prid koga imam doć',
da tadaj ne gledaš na moje zgriešenje,
neg tvoj mir da mi daš i duši spasenje.
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Никола Наљешковић, умро 1587, пре 437 година.
