Svitovna po sebi izvrsna nî lipos;
avo je ka ne bi zgubila, mnju, kripos,
jer među anđelska obličja u raju
viđu sva nebeska da se k njoj zbiraju.
Skončan'ju nî slična, ne taji nje lice, 5
po kom je prî vična ner ptica fenice.
Misal ju srdačcem gdi more da obja,
gdi ona, [s] sunačcem upored grede, sja?
od koga da kola povlada za mal hip,
toprv bi ohola nebesa i svit lip: 10
ne bi bil manji strah da zemlja ne zgori,
kad malo vas u prah Fetont svit ne stvori.
Dobiva svuda dvor; gdi pride, stvori raj;
tko želi razgovor, hod', veće ne krsmaj:
ovo je cvit oni od koga slavan glas 15
po stranah svih zvoni ter njom svit ima čas.
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Шишко Менчетић, умро 1527, пре 497 година.
