Svak zaman svis trudi u misleh na saj svit Писац: Динко Златарић
PJESAN CXXVI
Svak zaman svis trudi u misleh na saj svit
tko spravlja i žudi ovuj vii proslavit,
nje lijepijem kosami od zlata sliku dat,
i oči k zvizdami i suncu priličat.
Zač reć, da j' vedrije nje čelo u svemu 5
od neba, kad nije oblaka na njemu;
reć, da se grimiz njoj na ustijeh crljeni
i bilo lice toj ružom sveđ rumeni;
reć, da su snig prsi, da su stan Ljubavi,
razbor se zamrsi da ne zna što pravi. 10
Malo je toj reći, taj govor nije prav,
ukras je nje veći, ona je sva ljubav.
Nu kad su nje dike i gizde ljuvene
vridnosti tolike da im nî procjene,
tko će još moć kripos i razum izriti, 15
ter čudnu tuj lipos kom duša nje sviti,
koj na svit nikadar takmena nî bila,
ni se je slična stvar pod nebom slišila?
Trebuje da svaki ovdi je nim jezik,
čijem pamet stvor taki razbira po vas vik. 20
Najviše sve hvale ovako] gospoji
kratke su i male, jer više dostoji.
Stari pisci hrvatski, Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti, knjiga XXI, Djela Dominika Zlatarića, str. 241
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Динко Златарић, умро 1613, пре 411 година.
