Свак заман свис труди у мислех на сај свит Писац: Динко Златарић
ПЈЕСАН CXXVI
Свак заман свис труди у мислех на сај свит
тко справља и жуди овуј вии прославит,
ње лијепијем косами од злата слику дат,
и очи к звиздами и сунцу приличат.
Зач рећ, да ј' ведрије ње чело у свему 5
од неба, кад није облака на њему;
рећ, да се гримиз њој на устијех црљени
и било лице тој ружом свеђ румени;
рећ, да су сниг прси, да су стан Љубави,
разбор се замрси да не зна што прави. 10
Мало је тој рећи, тај говор није прав,
украс је ње већи, она је сва љубав.
Ну кад су ње дике и гизде љувене
вридности толике да им нî процјене,
тко ће још моћ крипос и разум изрити, 15
тер чудну туј липос ком душа ње свити,
кој на свит никадар такмена нî била,
ни се је слична ствар под небом слишила?
Требује да сваки овди је ним језик,
чијем памет створ таки разбира по вас вик. 20
Највише све хвале овако] госпоји
кратке су и мале, јер више достоји.
Стари писци хрватски, Југославенска академија знаности и умјетности, књига XXI, Дјела Доминика Златарића, стр. 241
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Динко Златарић, умро 1613, пре 411 година.
