Sva rajska gledajte u ovoj gospoji,
ali se čuvajte, jer vas svih opoji;
zač prave da jedna na svitu jes trava,
ustom je sva medna a srci nezdrava.
Također nje ures pozrit je običan, 5
ali vas naprid jes k toj travi priličan;
er suncem gdi sva sja, mniš da ćeš bit blažen,
danu bi kako ja skoro bil poražen.
Zač najpri kad vidih anđelsku nje lipos,
dosada ter slidih sa svu moć i kripos, 10
mnjah biti blažen zvan, - tuj se sad dreselim!
A zatoj ja zaman što rekoh ne velim:
zašto se nje ures ne more ne želit;
ka želja s trudom jes, ne da se veselit,
ne da se radovat, ne da stat u pokoj, 15
dokoli darovat ne bude lik na toj.
Stari pisci hrvatski, Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti, knjiga II, Pjesme Šiška Menčevića Vlahovića i Gjore Držića, str. , Zagreb, 1870
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Шишко Менчетић, умро 1527, пре 497 година.
