Сва рајска гледајте у овој госпоји,
али се чувајте, јер вас свих опоји;
зач праве да једна на свиту јес трава,
устом је сва медна а срци нездрава.
Такођер ње урес позрит је обичан, 5
али вас наприд јес к тој трави приличан;
ер сунцем гди сва сја, мниш да ћеш бит блажен,
дану би како ја скоро бил поражен.
Зач најпри кад видих анђелску ње липос,
досада тер слидих са сву моћ и крипос, 10
мњах бити блажен зван, - туј се сад дреселим!
А затој ја заман што рекох не велим:
зашто се ње урес не море не желит;
ка жеља с трудом јес, не да се веселит,
не да се радоват, не да стат у покој, 15
доколи дароват не буде лик на тој.
Стари писци хрватски, Југославенска академија знаности и умјетности, књига II, Пјесме Шишка Менчевића Влаховића и Гјоре Држића, стр. , Загреб, 1870
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Шишко Менчетић, умро 1527, пре 497 година.
