Stvori Bog krjepostju zvir ke vid ne sveda
prid sunca svitlostju, kad godi na nj gleda;
i drugu ka svu noć leteći uživa
a k svitu bude poć gdi u dne pribiva;
zač jo' je vrid svitlos, a Bog jo' razum da 5
da bježi u tamnos kad zora uspada.
Zvir još ka u oganj nalita mni pomoć,
a sprliv krila na nj, ne može veće poć;
ter čim se umori i mrtva zadrhće,
na oganj gdi gori sve trepi i prhće. 10
Menije je prilika ovaj zvir, dim uprav,
kojojzi jur vika prikrati sam narav;
moć ne imam akvile, ter nisam krjepostan
gledati od vile na obraz ljepostan.
Ukrit se u tamnos također jur ne vim, 15
tere grem prid svitlos, - pomoć se nebog mnim, -
ka zgara me srce jakino plamen vruć,
da željan do smrce nisam jo' voljan uć.
Ni bih rad, zač je sud da služim njoj vas vik,
jeda bi na ov trud dala mi ljuven lik, 20
ali s me mladosti da slimi zlatan vlas,
jer ne imam radosti odko nje tiram glas.
Do suz me ucvilja nje grlo od sniga,
a ličcem rastrilja jak strilac biliga.
Oh, zatoj ja vidim, zaman je svaki red, - 25
sila je da slidim gizdavi nje pogled,
odko je odluka koja me donesa
gdi strila od luka na me se oteza.
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Шишко Менчетић, умро 1527, пре 497 година.
