Slišite ovi sud, molim vas za ljubav,
tere vam ne bud' trud vidjeti tko je prav.
Istrajah svu mlados služeći tuj vilu,
ka nosi svu rados u ličcu pribilu,
želeći nje obraz i u san i javi, 5
u kom je vas poraz od gorke ljubavi.
Stvoriti jur nigdar ne hti mi milosti,
mogući raj nje dar napunit svitlosti,
razmi još sam pogled, prid kim me srdačce
staplja se kako led na gorko sunačce. 10
Moje sve ljubezni videći i službu,
s tolikom boljezni da želim nje družbu,
nigdar jo' ne pušta ime zvat me srce,
toliko jer susta sad željno do smrce.
Vel'ji je toj uzrok kroz ki se sad tužu, 15
jer zgubljam u mal rok život moj i dušu,
svaki čas cvileći u željah pritužan,
a toj sve želeći da bih s njom sadružan.
Nebeska da želju koliko cvitak taj,
istinu vam velju, imal bih dosle raj; 20
ar svrhu da rečem, početak i sridu:
odkoli k njoj tečem u milos da pridu,
dan i noć i još dan ne bih se ustavil
od muka ke zaman dosle sam postavil
slaveći gospoju gdi kako sunce gre, 25
u pjesneh ku poju, a srce plačem mre.
Okriv'te tko je kriv, oprav'te tko je prav:
ovo sam istom živ, ginući za ljubav.
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Шишко Менчетић, умро 1527, пре 497 година.
