Sličniju pod nebi, vilo, stvar ne vime
negoli gdi tebi Dražica jes ime;
ako se još smije, ružice, reć ovoj,
veće zna od zmije tko t' ime stavi toj.
Zašto si sva draga, zašto se sva ljubiš, 5
zašto si sva blaga ter medu slas gubiš;
zašto si još draža ner zdravje i rados:
zatoj me poraža anđelska tva mlados.
Ter kako ljuvena i mila viditi,
također skrovena imaju sliditi: 10
također za službu on će raj izdvorit
tko s tobom u družbu bude se satvorit.
Ako mi što veliš da sudim iznenad,
ter ako znat želiš, ovi sud sliši sad:
prisvitlo sunačce, narav taj stavi red 15
da kaže srdačce rič, obraz i pogled.
A pak vas grad zvoni od tvoje dobrote
i da s' ti cvit oni od rajske lipote,
ter imaš velik glas, ima bit veći stvor,
ima bit veća slas tvoj slavni razgovor. 20
Zatoj mi dar jedan, gospođe, dopusti, -
da budem ja vrijedan tvoj celov od usti,
da budem dostojan razgovor, vilo, tvoj.
Inako pokojan neće bit život moj,
inako umiram i moja svis vene, 25
dokli te poziram daleč ja od mene.
Čin' da se u tvoj kril život moj ugleda,
ako ćeš ljuven stril da meni smrt ne da.
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Шишко Менчетић, умро 1527, пре 497 година.
