Razboli se zlato na majčinu krilu.
Pitala je majka: „Što je tebi Maro?"
„Prođi me se, majko, ja ću umrijeti,
Od zla bola, majko, od srdašca svoga.
Zovide mi, majko, do devet popova 5
I deseto, rano, mlado, neženjeno.
Ćitajte mi, majko, do devet ’vanđelja,
I deseto, majko, na avlinskim vratim."
Ne mogla je, rano, pregoriti majka,
Pregoriti majka, u groblje kopati, 10
Već je kopa majka u zelenu bašću,
U zelenu bašću, pod žutu narandžu.
Svako ju je jutro rano oblazila.
Jedno jutro rano majka uranila:
„Jeli tebi, Maro, crna zemlja težka?" 15
„Nije meni, majko, crna zemlja težka,
Već su meni težke mog dragoga kletve."
Hrvatske narodne pjesme i pripoviedke iz Bosne, sakupio i na sviet izdao Kamilo Blagajić, U Zagrebu. U komisionalnoj nakladi akademijske knjižare Lav. Hartmana (Kugli i Deutsch). Tisak dioničke tiskare. 1886., str. 25.
