Разболи се злато на мајчину крилу.
Питала је мајка: „Што је теби Маро?"
„Прођи ме се, мајко, ја ћу умријети,
Од зла бола, мајко, од срдашца свога.
Зовиде ми, мајко, до девет попова 5
I десето, рано, младо, нежењено.
Ћитајте ми, мајко, до девет ’ванђеља,
I десето, мајко, на авлинским вратим."
Не могла је, рано, прегорити мајка,
Прегорити мајка, у гробље копати, 10
Већ је копа мајка у зелену башћу,
У зелену башћу, под жуту наранџу.
Свако ју је јутро рано облазила.
Једно јутро рано мајка уранила:
„Јели теби, Маро, црна земља тежка?" 15
„Није мени, мајко, црна земља тежка,
Већ су мени тежке мог драгога клетве."
Хрватске народне пјесме и приповиедке из Босне, сакупио и на свиет издао Камило Благајић, У Загребу. У комисионалној наклади академијске књижаре Лав. Хартмана (Кугли и Деутсцх). Тисак дионичке тискаре. 1886., стр. 25.
