Privareno Ture
Na Senju se otvoriše vrata,
Pa izade šereg divojaka.
Sve odoše za goru na vodu,
Naprid Manda, Ivanova sela,
A za njome ostala družbina. 5
Putom su se pravom posipale,
A na vodi vodom umivale,
Umivale pa se polivale.
Redak dode Ivanovoj seli,
Al' besidi Manda Ivanova: 10
„Nemojte me, moje drugarice,
Ja sam nočas čudan sanak snila.
Da sam sanak majki kazivala,
Ne b' mi dala iz dvora izači;
Da sam sanak bratu kazivala, 15
Ne b' mi dao na vodiču iči."
Ištom Manda u riči bijaše,
Eto idu iza gore Turci,
Naprid ide Brdarič Merdžane,
Pa besidi Brdarič Merdžane: 20
„Svak' 'vačajte sebi po divojku,
Ja ću Mandu, Ivanovu selu!"
Svaki 'vača sebi po divojku,
A Brdarič Ivanovu selu,
Pa je meće za se na konjika. 25
Tri puta je opaso pasom,
A ćetvrtim od sablje kajasom.
Mila mu je, na nju se obzire,
Draga mu je, za svašta je pita:
, Je li doma tvoj brate Ivane?" 30
Al' besidi Manda Ivanova:
„Nema doma mog brata Ivana,
Otišo je na Nove Pazaré
Dobrog konja sebi kupovati
I juriši pušku izbirati. 35
Bog d'o Ive, s konja vrat slomio,
A juriša puškom se ubio,
Kada nam se udavat ne dadu!"
Kad su došli za goru zelenu,
Al' besidi Brdarič Merdžane: 40
„Ovdi ćemo , bračo, odjašiti
I u kolo s' divno u'vatiti
Sa Senjkinjam, lipim divojkama."
Kolo vodi Ivanova sela,
Kolo vodi, divne pisme piva, 45
Umiljava s' Brdarič Merdžanu.
Kada su se kola naigrali,
Posidaše na zelenu travu,
Al' besidi Grujevićeva Jela:
„Iz daleka ciči konjič Mande, 50
I na njemu junak progovara,
Čini mi se daje tvoj brat Ive."
Al' besidi Manda Ivanova:
„Čuti, Jele, ti zamukla mukom,
Čuti, Jele, ne progovorila. 55
Nema doma mog brata Ivana,
Otišao je na Nove Pazaré,
Dobrog konja sebi kupovati
I juriši pušku izbirati,
Bog d'o Ive s konja vrat slomio, 60
A juriša puškom se ubio,
Kada nam se udavat ne dadu!"
Ištom Manda u riči bijaše,
Al' eto ti od Senja Ivana,
Ljuto j' Ive konja razljutio 65
Iz nozdrva modar plamen liže,
Iz očiju svitla munja siva,
Izmed' zubi vatru prosipao.
Kad to vidi Brdarič Merdžane,
Al' besidi Brdarič Merdžane: 70
„Svak' 'vačajte sebi po divojku
Ja ću Mandu, selu Ivanovu!"
Pa besidi Brdarič Merdžane:
„Kasno ideš, od Senja Ivane,
Večje tvoja sela obljubljena!" 75
Al' besidi Ivanova sela:
„Ajde bolje, moj brate Ivane,
Nije tvoja sela obljubljena!"
Kad ću ' Ive sto sela besidi,
Zubim škrine a konja ubode, 80
Pa na Turke juriš učinio,
Sve divojke na se odstupiše,
Sve je Turke konjom pogazio,
Brdariča živog u'vatio,
Pa ga vodi Senju na kapiju, 85
Na kapiji ociće mu glavu,
Mrtva glava leteč progovara:
,Bog ubio svakoga junaka,
Koji drži viru u divojki."
Kazivačica: Đula Romič, rod. 1910., Subotica
Zabilježio: Ive Prćić, 1939., 218-220.
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
