Приварено Туре
На Сењу се отворише врата,
Па изаде шерег дивојака.
Све одоше за гору на воду,
Наприд Манда, Иванова села,
А за њоме остала дружбина. 5
Путом су се правом посипале,
А на води водом умивале,
Умивале па се поливале.
Редак доде Ивановој сели,
Ал' бесиди Манда Иванова: 10
„Немојте ме, моје другарице,
Ја сам ночас чудан санак снила.
Да сам санак мајки казивала,
Не б' ми дала из двора изачи;
Да сам санак брату казивала, 15
Не б' ми дао на водичу ичи."
Иштом Манда у ричи бијаше,
Ето иду иза горе Турци,
Наприд иде Брдарич Мерџане,
Па бесиди Брдарич Мерџане: 20
„Свак' 'вачајте себи по дивојку,
Ја ћу Манду, Иванову селу!"
Сваки 'вача себи по дивојку,
А Брдарич Иванову селу,
Па је меће за се на коњика. 25
Три пута је опасо пасом,
А ћетвртим од сабље кајасом.
Мила му је, на њу се обзире,
Драга му је, за свашта је пита:
, Је ли дома твој брате Иване?" 30
Ал' бесиди Манда Иванова:
„Нема дома мог брата Ивана,
Отишо је на Нове Пазарé
Доброг коња себи куповати
I јуриши пушку избирати. 35
Бог д'о Иве, с коња врат сломио,
А јуриша пушком се убио,
Када нам се удават не даду!"
Кад су дошли за гору зелену,
Ал' бесиди Брдарич Мерџане: 40
„Овди ћемо , брачо, одјашити
I у коло с' дивно у'ватити
Са Сењкињам, липим дивојкама."
Коло води Иванова села,
Коло води, дивне писме пива, 45
Умиљава с' Брдарич Мерџану.
Када су се кола наиграли,
Посидаше на зелену траву,
Ал' бесиди Грујевићева Јела:
„Из далека цичи коњич Манде, 50
I на њему јунак проговара,
Чини ми се даје твој брат Иве."
Ал' бесиди Манда Иванова:
„Чути, Јеле, ти замукла муком,
Чути, Јеле, не проговорила. 55
Нема дома мог брата Ивана,
Отишао је на Нове Пазарé,
Доброг коња себи куповати
I јуриши пушку избирати,
Бог д'о Иве с коња врат сломио, 60
А јуриша пушком се убио,
Када нам се удават не даду!"
Иштом Манда у ричи бијаше,
Ал' ето ти од Сења Ивана,
Љуто ј' Иве коња разљутио 65
Из ноздрва модар пламен лиже,
Из очију свитла муња сива,
Измед' зуби ватру просипао.
Кад то види Брдарич Мерџане,
Ал' бесиди Брдарич Мерџане: 70
„Свак' 'вачајте себи по дивојку
Ја ћу Манду, селу Иванову!"
Па бесиди Брдарич Мерџане:
„Касно идеш, од Сења Иване,
Вечје твоја села обљубљена!" 75
Ал' бесиди Иванова села:
„Ајде боље, мој брате Иване,
Није твоја села обљубљена!"
Кад ћу ' Иве сто села бесиди,
Зубим шкрине а коња убоде, 80
Па на Турке јуриш учинио,
Све дивојке на се одступише,
Све је Турке коњом погазио,
Брдарича живог у'ватио,
Па га води Сењу на капију, 85
На капији оциће му главу,
Мртва глава летеч проговара:
,Бог убио свакога јунака,
Који држи виру у дивојки."
Казивачица: Ђула Ромич, род. 1910., Суботица
Забиљежио: Иве Прћић, 1939., 218-220.
Датотека:Мурат Сипан вињета.јпг
