Pritrudne me oči, sve suze parjajte Писац: Динко Златарић
PJESAN CXIII
Pritrudne me oči, sve suze parjajte
i naše s istoči sunce toj gledajte,
odkli vam po sreći dano je moć vidit,
što sunce želeći ljuveno čini mrit.
Stanite razgledat na zemlji čudesa, 5
lipos, ku mogu dat za milos nebesa.
Pazite ljuvene pozore i lice,
i usti gdi zene rumen cvit ružice.
Pozrite s hitrinom kosice uzvite,
i prsi koprinom skrovene pozrite. 10
Viđ'te vrat i grlo, svaki čin i diku,
nî ovo umrlo stvorenje u viku.
Sve jedno po jedno u kipu gizdavu,
a pak sve u jedno pozrite za slavu.
Evo vas istom scknim za rados bjesneći, 15
govorom nerednim nauk vam dat kteći;
nu pođ'te vesele po gizdah tolicijeh,
jak beruć med pčele po cvitih razlicijeh.
Anđel je mnim ovoj od višnjih izišal
i na svit u ovoj prilici k nam prišal, 20
da ki dil objavi nebeskih liposti,
neka svak ostavi svjetovne tamnosti.
Oh da bi ovakoj sveđ gledat moć meni
taj ukras, život moj zval bi se blaženi.
Stari pisci hrvatski, Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti, knjiga XXI, Djela Dominika Zlatarića, str. 233, Zagreb, 1899
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Динко Златарић, умро 1613, пре 411 година.
