Притрудне ме очи, све сузе парјајте Писац: Динко Златарић
ПЈЕСАН CXIII
Притрудне ме очи, све сузе парјајте
и наше с источи сунце тој гледајте,
одкли вам по срећи дано је моћ видит,
што сунце желећи љувено чини мрит.
Станите разгледат на земљи чудеса, 5
липос, ку могу дат за милос небеса.
Пазите љувене позоре и лице,
и усти гди зене румен цвит ружице.
Позрите с хитрином косице узвите,
и прси коприном скровене позрите. 10
Виђ'те врат и грло, сваки чин и дику,
нî ово умрло створење у вику.
Све једно по једно у кипу гиздаву,
а пак све у једно позрите за славу.
Ево вас истом сцкним за радос бјеснећи, 15
говором нередним наук вам дат ктећи;
ну пођ'те веселе по гиздах толицијех,
јак берућ мед пчеле по цвитих разлицијех.
Анђел је мним овој од вишњих изишал
и на свит у овој прилици к нам пришал, 20
да ки дил објави небеских липости,
нека свак остави свјетовне тамности.
Ох да би овакој свеђ гледат моћ мени
тај украс, живот мој звал би се блажени.
Стари писци хрватски, Југославенска академија знаности и умјетности, књига XXI, Дјела Доминика Златарића, стр. 233, Загреб, 1899
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Динко Златарић, умро 1613, пре 411 година.
