Tičice, rožice, povij mi jedan glas:
Za draga mojega, ki je na dolgo[1] šal.
On se ne spominja, da j’ on drugu imal.
’Ko on dragu ima, ja imam dragoga,
Pak ne ćemo marit jedan za drugoga. 5
Marim, marim zate, samo da si viran:
Samo da si viran, tvoja sam rožica. -
„Neznam ako badriš ili spavaš, vilo!
Kad bi mi k tebi doć, moje drago milo,
Kad bi mi k tebi doć, s tobum govoriti, 10
I još jednu uru s tobom posediti.
Čujem glas tvoj, vilo, kadi nam govoriš
Da je kasna ura prit va tvoje dvori
Dopušti nam pivat lipe razgovore."
„„Pivajte, mladići, s vašima grlama, 15
A ja ću poslušat s mojimi ušima.
Čuda ste jih miadi lipo zapivali.
Ja ne bih ni jedne tako stolmačila."“
