Pravo zled na mene ljuveni bog posla?
i muke ljuvene i svaka jošte zla,
da veće ne živu, da veće živ ne grem,
u sržbi i gnjivu za moj grieh da umrem,
ter moja nesreća; u vlas dan kojoj bih, 5
plač meni obeća za zlobu i moj grih.
Ter plačem i tužu ufanje izgubiv,
da već mir ne sdružu; dokli sam na svit živ.
Ali su odluke nebesa visocieh;
da patim sej muke u željah ljuvenieh, 10
koje moć imaju vladati tač mene,
u tuzi ter traju život moj, ki vene.
Ali prem taj ljubav, ka vlada do zvizda
svaki stvor i narav, mu ljubav sad izda.
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Хорације Мажибрадић, умро 1641, пре 383 године.
