Право злед на мене љувени бог посла?
и муке љувене и свака јоште зла,
да веће не живу, да веће жив не грем,
у сржби и гњиву за мој гриех да умрем,
тер моја несрећа; у влас дан којој бих, 5
плач мени обећа за злобу и мој грих.
Тер плачем и тужу уфање изгубив,
да већ мир не сдружу; докли сам на свит жив.
Али су одлуке небеса висоциех;
да патим сеј муке у жељах љувениех, 10
које моћ имају владати тач мене,
у тузи тер трају живот мој, ки вене.
Али прем тај љубав, ка влада до звизда
сваки створ и нарав, му љубав сад изда.
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Хорације Мажибрадић, умро 1641, пре 383 године.
