Pozor tvoj ljuveni, izbrana liposti,
primaga u meni sve sione kriposti;
mojojzi mladosti, tva lipos ku stravi,
eto sve sladosti tvoj pozor objavi;
a obraz gizdavi i zlati ti prami
rič puna ljubavi koga da ne smami?
Raj svitlim zvijezdami tvo(j) je ures i dika,
a među vilami tebi nî prilika.
O časti velika svih vila, ni na svit
podobna jezika za lipos tvu slavit!
Vaj, tko da moke3 izrit rumene ružice,
eto s kih hoću umrit, kim cafti tve lice!
Ah, tako suzice ne ronit, a zaman,
rad tebe diklice budem ti, vik sužan,
lipos tvu noć i dan slaviti u vas glas,
ako i nî podoban za tvoju slavu i čas.
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Марин Држић, умро 1567, пре 457 година.
