Popuhnula bura tramontana,
Osušila od Učke do mora.
Na njoj sidi Markoviću mlada,
Kose gladi do kovana pasa,
Suze roni prek lici rumenih. 5
Onud pasa jedan junak mladi:
„Ča cviluješ, Markovića mlada,
Suze roniš prek lici rumenih?“
„„Zgubila sam brajna i dragoga.""
„Daj mi ruku, Markovića mlada, 10
Zvati ćeš se zaručnica moja!“
„„Ne ću toga nikad učiniti,
Ti si junak malo dobre vere.
Si prevari devet divojaka,
I mene biš, sirotu, desetu. 15
Raje ću se v more utopiti,
Nego toga ikad učiniti.““
Stj. Žiza, br. 121. Od popa
Nedveda iz Pazinskog polja.
