Попухнула бура трамонтана,
Осушила од Учке до мора.
На њој сиди Марковићу млада,
Косе глади до кована паса,
Сузе рони прек лици румених. 5
Онуд паса један јунак млади:
„Ча цвилујеш, Марковића млада,
Сузе рониш прек лици румених?“
„„Згубила сам брајна и драгога.""
„Дај ми руку, Марковића млада, 10
Звати ћеш се заручница моја!“
„„Не ћу тога никад учинити,
Ти си јунак мало добре вере.
Си превари девет дивојака,
I мене биш, сироту, десету. 15
Раје ћу се в море утопити,
Него тога икад учинити.““
Стј. Жиза, бр. 121. Од попа
Недведа из Пазинског поља.
