Popivka od Svilojevića
Ali side divojka misecu govoriti,
neboga divojka:
»Kaži meni, lipi misec, ko’ dohodiš s istoka
jesi vidil v Carigradu moga mlada Svilojevića
zaručnika moga? 5
Je li i sad u životu a da su ga izgubili?«
Ali side jasan misec toj divojki govoriti,
zaručnici mladi:
»Jesam vidil pred včerom u lipom Carigradu,
i hoću ti istinu, nut’ divojka, kazivati, 10
gizdava divojko!
Tako mi se ne mrčati kako istinu kazivati:
car je činil preda se, nut’ junaka, dozivati,
car sileni turski,
tere side govoriti mladom Svilojeviću: 15
»»Da imaš mi istinu, Svilojević, kazivati,
moj sužnju nevoljni,
što te hoću zmožan car ja sadahna opitati.««
Ali nasta Svilojević silnu caru govoriti,
caru čestitomu: 20
»»Tako mi se gvožđa moga i nevolje oprostiti,
hoću ti ja istinu, gaspodine, kazivati,
moj sileni care!««
Ali nasta silen car sužnju svome govoreti:
»»Koji ono junak bio side brade do pojasa, 25
sužnju moj nevoljni!
Koj' Turaka pobijaše buzdovanom šestoperom,
tere vojsku pobijaše, i nitko mur suprot staše
kaurinu jednu?««
Ali nasta Svilojević caru zmožnu govoreti: 30
»»Ono biše delija, koji Turaka ubijaše
s’ svojim buzdohanom.
Side brade do pojasa Kraljeviću vitez Marko.««
»»A on’ junak, koji biše koj’ kopijem obaraše
vitezove moje, 35
tabor moj progario i brki mu do ramena.««
»»Ono junak bijaše Sekula sestričiću,
junak jedan vrli,
brke imal do ramena, kopjem Turke prometival.««
»»A on’ junak gdo biše mlado momče golom sabljom 40
na doraitu jednom,
prik tabora moga prošal sikuć ljuto mojih Turak;
bil došal do šatora na viteškim konjem,
jedno mlado momče,
kod šatora rasikao konopce šatorove 45
i ja sam se kumaj maknul da ni me je posikao
mene gospodina?««
Ali side Svilojević caru svomu govoreti:
»»Ono sam ti glavom mojom na medanu,
moj čestiti care, 50
u rukuh ti britka sablja, a na zemlji glava moja,
ono sam ja Svilojević golom sabljom prohodio
prik tabora tvoga.
I još jesam konopce kod šatora prosikao
i da bi se ne bil maknul ispod britke sablje moje, 55
moj čestiti care,
bil bi tebe ja rasikal pred tvojim delijami.««
Ali side car silemi sužnju svomu govonti,
sužnju nevoljnomu:
»»Kojom smrtiom hoćeš ginut, izberi se najvoljenju?«« 60
Tere ide Svilojević caru zmožnu govoriti,
caru čestitomu:
»»Sabljom sam se hranio, od sablje ću i umriti,
čini mene posaditi na mojega dobra konja,
moj čestiti care! 65
Sablju moju da pripašu a naopak ruke svežu,
ter me čini s janičari na medanak izvoditi,
moj sileni care!
Da junaci medu sobom zavezana da me gube.««
Zapovidal car delijam, tri stotine janičarom, 70
turkom vitezovom,
da imaju junaka pod oružjem pogubiti.
I kad Turci vidijahu zavezana sužnja mlada,
jedno mlado momče,
ali nasta jedan Turčin nut’ ostalim govoreti: 75
»»Što hoćemo zavezana kaurina pogubiti,
mlada Svilojevića?
Što bi nam se špotovali i ostali vitezovi!««
Ali sidu prosta činit’ i ruke mu odvezati,
mladu Svilojeviću. 80
Britku sablju izmače, konjica pothodi,
mnogo Turak posiče nut careve delije,
janičare Turke.
Tere junak dovede na busiju Kraljevića,
vsi Turci mi izginahu, neg’ jednoga propušćahu 85
ranjena junaka,
koji k caru glas donosi kak’ su sužnja izgubili!«
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
