Попивка од Свилојевића
Али сиде дивојка мисецу говорити,
небога дивојка:
»Кажи мени, липи мисец, ко’ доходиш с истока
јеси видил в Цариграду мога млада Свилојевића
заручника мога? 5
Је ли и сад у животу а да су га изгубили?«
Али сиде јасан мисец тој дивојки говорити,
заручници млади:
»Јесам видил пред вчером у липом Цариграду,
и хоћу ти истину, нут’ дивојка, казивати, 10
гиздава дивојко!
Тако ми се не мрчати како истину казивати:
цар је чинил преда се, нут’ јунака, дозивати,
цар силени турски,
тере сиде говорити младом Свилојевићу: 15
»»Да имаш ми истину, Свилојевић, казивати,
мој сужњу невољни,
што те хоћу зможан цар ја садахна опитати.««
Али наста Свилојевић силну цару говорити,
цару честитому: 20
»»Тако ми се гвожђа мога и невоље опростити,
хоћу ти ја истину, гасподине, казивати,
мој силени царе!««
Али наста силен цар сужњу своме говорети:
»»Који оно јунак био сиде браде до појаса, 25
сужњу мој невољни!
Кој' Турака побијаше буздованом шестопером,
тере војску побијаше, и нитко мур супрот сташе
каурину једну?««
Али наста Свилојевић цару зможну говорети: 30
»»Оно бише делија, који Турака убијаше
с’ својим буздоханом.
Сиде браде до појаса Краљевићу витез Марко.««
»»А он’ јунак, који бише кој’ копијем обараше
витезове моје, 35
табор мој прогарио и брки му до рамена.««
»»Оно јунак бијаше Секула сестричићу,
јунак један врли,
брке имал до рамена, копјем Турке прометивал.««
»»А он’ јунак гдо бише младо момче голом сабљом 40
на дораиту једном,
прик табора мога прошал сикућ љуто мојих Турак;
бил дошал до шатора на витешким коњем,
једно младо момче,
код шатора расикао конопце шаторове 45
и ја сам се кумај макнул да ни ме је посикао
мене господина?««
Али сиде Свилојевић цару свому говорети:
»»Оно сам ти главом мојом на медану,
мој честити царе, 50
у рукух ти бритка сабља, а на земљи глава моја,
оно сам ја Свилојевић голом сабљом проходио
прик табора твога.
I још јесам конопце код шатора просикао
и да би се не бил макнул испод бритке сабље моје, 55
мој честити царе,
бил би тебе ја расикал пред твојим делијами.««
Али сиде цар силеми сужњу свому говонти,
сужњу невољному:
»»Којом смртиом хоћеш гинут, избери се највољењу?«« 60
Тере иде Свилојевић цару зможну говорити,
цару честитому:
»»Сабљом сам се хранио, од сабље ћу и умрити,
чини мене посадити на мојега добра коња,
мој честити царе! 65
Сабљу моју да припашу а наопак руке свежу,
тер ме чини с јаничари на меданак изводити,
мој силени царе!
Да јунаци меду собом завезана да ме губе.««
Заповидал цар делијам, три стотине јаничаром, 70
турком витезовом,
да имају јунака под оружјем погубити.
I кад Турци видијаху завезана сужња млада,
једно младо момче,
али наста један Турчин нут’ осталим говорети: 75
»»Што хоћемо завезана каурина погубити,
млада Свилојевића?
Што би нам се шпотовали и остали витезови!««
Али сиду проста чинит’ и руке му одвезати,
младу Свилојевићу. 80
Бритку сабљу измаче, коњица потходи,
много Турак посиче нут цареве делије,
јаничаре Турке.
Тере јунак доведе на бусију Краљевића,
вси Турци ми изгинаху, нег’ једнога пропушћаху 85
рањена јунака,
који к цару глас доноси как’ су сужња изгубили!«
Датотека:Мурат Сипан вињета.јпг
