Podiže se ormanica
ispod Sinja bijeloga;
pred njom Ivan harambaša,
i Matija kapitane,
i mlad Petre vojvodiću. 5
Kad su došli srid pučine,
srid pučine sinja mora,
tu ih Turci dočekaše,
kljeti Turci Barbarezi.
Ivana su harambašu 10
niz jarbole obisili,
a Matiju kapitana
ka galiji prikovaše,
a ostale vitezove
sinje more potopiše. 15
Tu nijedan ne uteče,
već mlad Petre vojvodiću.
Ni on ne bi utekao,
već je dobar plivac bio,
u plivnju je udario, 20
Sinju gradu doplivao.
Gledali ga mladi junaci
ispod Sinja bijeloga,
meju se su govorili:
»Nut nan Petra vojvodića, 25
koji se je naučio
dobre glase donašati,
muštuluke prijimati.«
A on njin je govorio:
»Oj Sinjani braćo moja! 30
Tužne vami glase moje,
a čemerne muštuluke.
Kad smo došli srid pučine,
srid pučine sinja mora,
tu nas Turci dočekaše, 35
kljeti Turci Barbarezi.
Ivana nam harambašu
niz jarbole obisiše.
A Matiju kapitana
ka galiji prikovaše. 40
A ostale vitezove
sinje more potopiše.
Tu nijedan ne uteče,
već ja Petre vojvodiću,
ni ja ne bin utekao, 45
već san dobar plivac bio;
u plivnju san udario,
na suho san isplivao.«
