Подиже се орманица
испод Сиња бијелога;
пред њом Иван харамбаша,
и Матија капитане,
и млад Петре војводићу. 5
Кад су дошли срид пучине,
срид пучине сиња мора,
ту их Турци дочекаше,
кљети Турци Барбарези.
Ивана су харамбашу 10
низ јарболе обисили,
а Матију капитана
ка галији приковаше,
а остале витезове
сиње море потопише. 15
Ту ниједан не утече,
већ млад Петре војводићу.
Ни он не би утекао,
већ је добар пливац био,
у пливњу је ударио, 20
Сињу граду допливао.
Гледали га млади јунаци
испод Сиња бијелога,
меју се су говорили:
»Нут нан Петра војводића, 25
који се је научио
добре гласе донашати,
муштулуке пријимати.«
А он њин је говорио:
»Ој Сињани браћо моја! 30
Тужне вами гласе моје,
а чемерне муштулуке.
Кад смо дошли срид пучине,
срид пучине сиња мора,
ту нас Турци дочекаше, 35
кљети Турци Барбарези.
Ивана нам харамбашу
низ јарболе обисише.
А Матију капитана
ка галији приковаше. 40
А остале витезове
сиње море потопише.
Ту ниједан не утече,
већ ја Петре војводићу,
ни ја не бин утекао, 45
већ сан добар пливац био;
у пливњу сан ударио,
на сухо сан испливао.«
