Pjesan XCIII (Saltijer slovinski)

Pjesan XCIII Писац: Игњат Ђурђевић

Pjesan XCIII

Većekrat grešnici živu za koje vrijeme bez pedepse, кô da privišnja pravda ne haje za ljudske krivine, i кô da ne čuje plač i tužbe od nevoljnijeh pravednika, pritisnutijeh i poraženijeh grabsam, silam, nepravdam od samosilnika uzvišenijeh. Segaj radi sveti prorok s ovom pjesni božiji sud u pomoć od progonjenijeh zaziva, i kaže da, svemo­guće providjenstvo sve zna i vidi, da krzma do vremena, i da na­pokon pomaga pravedne a opake satira.

* * *

  Trjeskoviti bože osvetni,
što se tajiš, što ckniš veće?
Odkri' lice ter izmetni
oganj srdžbe netrpeće;
  uzvisi se, sudče od svita, 5
vrh pristolja plamenita.
  Nа oholieh smjenstvo opako
teškom platom daj zamjenu,
  er dokle će, jaoh, ovako
stjecat grešnik slavu i scjenu, 10
dokle cavtjet s ćudi smione
tko u zločah grezne i tone?
  On iz usta poplavicom
rieči lieva ponosite,
on besjedom zatočnicom 15
rogoborno snahodi te,
pače i još se na te prieči
djelom hudiem hude od rieči.

---

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Игњат Ђурђевић, умро 1737, пре 287 година.