Пјесан XCIII (Салтијер словински)

Пјесан XCIII Писац: Игњат Ђурђевић

Пјесан XCIII

Већекрат грешници живу за које вријеме без педепсе, кô да привишња правда не хаје за људске кривине, и кô да не чује плач и тужбе од невољнијех праведника, притиснутијех и пораженијех грабсам, силам, неправдам од самосилника узвишенијех. Сегај ради свети пророк с овом пјесни божији суд у помоћ од прогоњенијех зазива, и каже да, свемо­гуће провидјенство све зна и види, да крзма до времена, и да на­покон помага праведне а опаке сатира.

---

  Трјесковити боже осветни,
што се тајиш, што цкниш веће?
Одкри' лице тер изметни
огањ срџбе нетрпеће;
  узвиси се, судче од свита, 5
врх пристоља пламенита.
  На охолиех смјенство опако
тешком платом дај замјену,
  ер докле ће, јаох, овако
стјецат грешник славу и сцјену, 10
докле цавтјет с ћуди смионе
тко у злочах грезне и тоне?
  Он из уста поплавицом
риечи лиева поносите,
он бесједом заточницом 15
рогоборно снаходи те,
паче и још се на те приечи
дјелом худием худе од риечи.

---

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Игњат Ђурђевић, умро 1737, пре 287 година.