Prislatki i slavni sin stvorca od nebes,
u kom zled nijedna ni, neg dobro svako jes,
joh ni kriv ni dužan prišadši na saj svit
u svemu poslušan do smrti hotje bit,
na križu ku primi, kojoj ni prilike, 5
živjeti neka mi budemo u vike.
I višnji rad toga njega je uzdigal
i vrhu svakoga imena ime dal,
neka sva prid njime pokleknu koljena,
i slavno toj ime slave sva vrimena, 10
i svaki da jezik bude mu hvalu dat
i ovo po vas vik nepristav spovidat:
Gospodin jur pravi Jesus naš vrh svega
pribiva u slavi boga oca višnjega.
Izvor
Pjesme Nikole Dimitrovića i Nikole Nalješkovića, Stari pisci hrvatski, knjiga 5, Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti, Zagreb, 1873, str. 25-26.
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Никола Димитровић, умро 1555, пре 469 година.