Прислатки и славни син створца од небес,
у ком злед ниједна ни, нег добро свако јес,
јох ни крив ни дужан пришадши на сај свит
у свему послушан до смрти хотје бит,
на крижу ку прими, којој ни прилике, 5
живјети нека ми будемо у вике.
I вишњи рад тога њега је уздигал
и врху свакога имена име дал,
нека сва прид њиме поклекну кољена,
и славно тој име славе сва вримена, 10
и сваки да језик буде му хвалу дат
и ово по вас вик непристав сповидат:
Господин јур прави Јесус наш врх свега
прибива у слави бога оца вишњега.
Пјесме Николе Димитровића и Николе Наљешковића, Стари писци хрватски, књига 5, Југославенска академија знаности и умјетности, Загреб, 1873, стр. 25-26.
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Никола Димитровић, умро 1555, пре 469 година.
