Page:Simo Matavulj - Tri pripovijetke.pdf/23

Извор: Викизворник
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Ова страница је лекторисана

— 17 —

Знаш шта? додаде професор чешкајући се. Хајде причекај ме четврт часа, да поисправљам још овијех десетак задатака! Мрзи ме устајати сутра раније. Узми што па читај!

— Нећу, него идем на терасу, да посматрам Филаделфију.

Изнесох столицу.

Бјеше још видно. Као прозрачна копрена, треперила је прашина свуд око пространога дворишта. Пред кројачницом вечерало је њих шестеро, три мушка и три женске. У зачељу сјеђаше њека крупна жена у плаветном цицу (камбрику.) До ње је сједио ситан човјек са наочарима, са качкетом, оперваженом златнијем ширитом. Разговараху се потихо њемачки, али је једна млађа женска прекидала швапштину српским реченицама. Према њима, у стану дебеле куме, није већ зврктала шивачица, нити је на прагу сједио муж. У дну, поред оне укигљене бабе, сједио је по-

Матавуљ: три прип. 2