Ovo sam zapantil da vazda uteče
od mene njeka vil, vidiv me daleče,
a ne znam nijednu zled za ku bi pravo bil'
da skriva svoj pogled, ni da ['e] ovo satvoril'.
Tim uzrok rad bih znat zač ličce rumeno 5
za rados pozirat ne da mi ljuveno.
Brže zna, kad pozre nje lipos na mene,
oni čas da uzmre mâ mlados i vene;
jer neće da steče jur sebi prikori,
ni pak tko da reče: "Ono ga vil mori!" 10
Ako je uzrok toj ter skriva svoj obraz,
ne kteći život moj da pati gork poraz,
zašto ne izvida ranice ljuveno
odavna [ke] mi da nje lipos skroveno?
Zašto se ne smili na mene čas jedan, 15
videći gdi cvili mâ mlados svaki dan?
Zač ljubav ne tvori neg misli ljuveno
da mene umori jedan dan svršeno?
Ne bivši krivine satvoril nikada,
mâ mlados da zgine, gospođe, ka s' rada, 20
ozri se na dušu, što hoće viđ razlog,
ter ne čin' da tužu sve dni me ja nebog.
Ako li so odlukom svakako mene strt,
zapoviđ môm rukom da sebi ja dam smrt;
to li neć, cvite moj, krudela bit toli, 25
učini sluga tvoj da ti se umoli.
