Пређи на садржај

Ово сам запантил да вазда утече

Извор: Викизворник
Ово сам запантил да вазда утече
Писац: Непознати аутор
741. песма другог дела Рањинина зборника.



* * *


Ово сам запантил да вазда утече
   од мене њека вил, видив ме далече,
а не знам ниједну злед за ку би право бил'
   да скрива свој поглед, ни да ['е] ово сатворил'.
Тим узрок рад бих знат зач личце румено 5
   за радос позират не да ми љувено.
Брже зна, кад позре ње липос на мене,
   они час да узмре мâ младос и вене;
јер неће да стече јур себи прикори,
   ни пак тко да рече: "Оно га вил мори!" 10
Ако је узрок тој тер скрива свој образ,
   не ктећи живот мој да пати горк пораз,
зашто не извида ранице љувено
   одавна [ке] ми да ње липос скровено?
Зашто се не смили на мене час један, 15
   видећи гди цвили мâ младос сваки дан?
Зач љубав не твори нег мисли љувено
   да мене умори један дан свршено?
Не бивши кривине сатворил никада,
   мâ младос да згине, госпође, ка с' рада, 20
озри се на душу, што хоће виђ разлог,
   тер не чин' да тужу све дни ме ја небог.
Ако ли со одлуком свакако мене стрт,
   заповиђ мôм руком да себи ја дам смрт;
то ли нећ, цвите мој, крудела бит толи, 25
   учини слуга твој да ти се умоли.