Oh vaše toj zlato na što će dovesti
vaš život zločesti, ki neće da gleda,
što može da preda učinit mu pake,
kad veće jur zrake ne bude sunčane,
koja će skončane učinit sve misli5
tej, u ke vi stisli sade ste vaš razum,
bolje bi hud vam drum ostavit na stranu
a iskat poć hranu, ka viku ne lipsa.
Ne hoti nijedan vas neznano meu vami
za zlo cklo drag kami uzimat nikadar,10
inako neće har u ničem imati.
Meni se smijejati dohodi od njecijeh
na oči velicijeh prem ljudi na svitu,
ki ne mne u cvitu da mnokrat drača jes.
Pogriša ljucka čes: sve ono zlato ni,15
što se vam svitlo mni na zemlji kad godir.
Želja, s ke dosadu na svitu svak prija,
tako se upija drvenim sudom tim,
kako no i zlatim od draga kamen'ja,
čemu je čtit čten'ja od knjižnih mudarca,20
a paka bit srca u svemu nemirna?
Prijatelja rič virna na brime pomaga
mnogo već, neg blaga, ki skupac sve kupi,
kako krt u rupi, ka stoji od zemlje.
Njeka priča stara za nauk nam veli:25
človiče, ne želi toj, čime čes vlada.
Mnozi mru od glada pri blagu veliku,
a mnozi svu diku u malu imaju,
ne hteći da zjaju ustima na svit vas,
ar žude već lip glas prid bogom imati,30
nego svim vladati satvarim ljuckima,
ke sreća vazima kad hoće na volje.
Na večer dođe dan svakoji, ki svanu,
trijeba je da panu sve zgrade visoke,
a zviri žestoke da dugo ne trpe;35
i voda iscrpe krut mramor u gori.
Besjedu mu dzori, človiče, ki stavi
sve tvoje ljubavi u stvari od svita,
koje su očita izpraznos i varka,
ka duše rastarka od mjesta višnjega.40
Ko je put pogriješil, vrati se na drum prav,
ko li gre sve nezdrav, ljekare pođ išti,
ki jesu svim višti nevoljam bolnima;
nu se u ruke tima ne kti dat' nikako,
ki živu opako, druzim daju nauk,45
er mnokrat skroven muk stvara zla velika.
Riku, ka ne rika, gazit ju ne hodi,
ako ćeš, da hodi tvoj stupa svudi zdrav.
Kteć poznat ti vridnos od dobra človika,
ako ga stvar prika ne stavlja u poraz,50
ni sreća u oholas, u jednom bitju stav,
zla je stvar, gdi ljubav duh sveđer uzviša,
a do sad poniža, da ne vi, što je kripos.
Lijepo je, kad lipos počten'je sadruža,
bez koje vik duša ne prija pokoja55
od nidnoga znoja, ki trudeć satvara.
Za u sunce zrčati ne ima vsak tvrd pogled,
od ovih slova red tko god je tko čita,
mrežu, ka ne hita, sve za man prostira,
a ko god zapira, gdi razlog ni zaprit,60
što hoću ovo rit, neg ono, što vele,
mnozi se vesele, gdi se plač reć prima;
svak na svit uzima, koliko razlog jes,
inako zlu boles u svemu zlo pati.
Tim vladat nitko se ne daj zlim željami,65
ako ćeš, suzami da pako ne cvili,
tuj gdi se ne dili prošten'je ni milos,
nu stavi usilos nerednom hotin'ju,
neka svom živin'ju dobude on platu,
ne u srebru ni zlatu, neg u tojzi stvari,70
koja nigda vari u ničem ne ima,
bivši onu nad svima izvrsnos izvrsna.
