Njeki dan sjedeći prid briestom u hladu,
to ovo misleći stanih se u gradu,
dogje mi na pamet velika tva ljubav,
stah mislit': ja ću t' rit, jesi li živ i zdrav,
kako mož' živiti bez drazieh prjatelja? 5
Tamo u toj zabiti n'je li te od nas želja?
Što li te otiri iz ovi eh širina,
da tamo me'u miri praži te toplina?
Što li se ne dvigneš za ljubav daj staru
na mjesec doć' daj dvaš k nami, gospodaru? 10
Ali te lakomos drži ke dobiti,
ali si gdje god gos, ter ljubjen ljubiš ti?
Ali je druga ka u tebi, ku sam znaš,
potajna odluka, kojom se tač vladaš?
Ako t' je koje dobro, za koje s' ti tamo 15
obični stan obr'o, a ostavi nas amo,
svi se veselimo na dobro tvo'e svako,
tvo'e dobro želimo svi s tobom jednako;
to li je ka nemoć osobna pod nebi,
želimo svi pomoć u svemu dat' tebi. 20
Er se veselimo, da nam si dugo zdrav,
i svi te želimo i slatku tvu ljubav.
Želi te ovamo Uskoplje krivalja,
i druga neg' tamo čas ti se pripravlja:
pjesni se pjevaju u zdravlje u tvoje. 25
i u kolo igraju sve ove gospoje:
Miona, Jerina pod tvoj bries dohode,
i Mara, Šeina, ter kola izvode,
i tebe skočaju, želeć te dan i noć,
i svegj pogledaju, kad im ćeš prije doć'. 30
Tim lakom ne budi — — — — — — —
neg' li se potrudi za ki dan doć' amo,
ter ćemo u zdravice napit' se ljubimo,
pojuć počasnice; potež' se tim simo.
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Хорације Мажибрадић, умро 1641, пре 383 године.
