Nisam ja dostojan, hud sluga, da primim Писац: Динко Златарић
PJESAN CXXVIII.
Nisam ja dostojan, hud sluga, da primim
u tamni ovi stan tebe ki s' kralj na(d) svim;
koga svi prostori od neba i vas saj svit
i sve jur što stvori ne mogu obhitit.
Milos je velika i ljubav koje rad 5
velikos tolika pohodi mene sad.
U grišne prsi ti ulaziš ljubovnik,
da budeš priniti ljublenoj duši lik.
Andjelski kruh činiš blagovat, slabu moć
pokripljaš, i ne ckniš svaku dat njoj pomoć. 10
U zabit postavljaš svako zlo činjenje,
nemoć joj ozdravljaš i hoć nje spasenje.
Kako ću t' moć igdar zahvalit, moj Bože,
gdi misal taku har izreć vik ne može?
Tijem čini da zgara sveđ tvojom ljubezni, 15
da srce gre u plam, a pamet da bjesni.
Stari pisci hrvatski, Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti, knjiga XXI, Djela Dominika Zlatarića, str.242, Zagreb, 1899
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Динко Златарић, умро 1613, пре 411 година.
