Нисам ја достојан, худ слуга, да примим Писац: Динко Златарић
ПЈЕСАН CXXVIII.
Нисам ја достојан, худ слуга, да примим
у тамни ови стан тебе ки с' краљ на(д) свим;
кога сви простори од неба и вас сај свит
и све јур што створи не могу обхитит.
Милос је велика и љубав које рад 5
великос толика походи мене сад.
У гришне прси ти улазиш љубовник,
да будеш принити љубленој души лик.
Андјелски крух чиниш благоват, слабу моћ
покрипљаш, и не цкниш сваку дат њој помоћ. 10
У забит постављаш свако зло чињење,
немоћ јој оздрављаш и хоћ ње спасење.
Како ћу т' моћ игдар захвалит, мој Боже,
гди мисал таку хар изрећ вик не може?
Тијем чини да згара свеђ твојом љубезни, 15
да срце гре у плам, а памет да бјесни.
Стари писци хрватски, Југославенска академија знаности и умјетности, књига XXI, Дјела Доминика Златарића, стр.242, Загреб, 1899
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Динко Златарић, умро 1613, пре 411 година.
