Neka znaš, diklice, želja mi dotuži

Neka znaš, diklice, želja mi dotuži
Писац: Шишко Менчетић

377. pesma prvog dela Ranjinina zbornika.

* * *

Neka znaš, diklice, želja mi dotuži,
   želeći tve lice život moj da združi;
   ter veće trpiti ne mogu tolik trud,
   došal sam vapiti na tebe prid tvoj sud.
Ti pravdu ispravi, ter mi rec' rič tvoja 5
   zač u san i javi ne daš mi pokoja;
   zašto hoć da naga proždre me ljuven gniv?
   ako mi s' ti draga, jeda t' sam što ja kriv?
Rad bih ja, Bog svidok, da draga nis' meni,
   danu je toj uzrok tvoj obraz rumeni 10
   koji se želi sam, koji se sam ljubi;
   zatoj čin' ljuven plam da mene ne zgubi.
Smiluj se Boga dil; čin' da ja za službu
   vidim se u tvoj kril jedan dan u družbu,
   ako ćeš, moj cvite, da poznaš što je drag 15
   koji bi krozi te prionul za mač nag.

Напомена

Извор

Stari pisci hrvatski, Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti, knjiga II, Pjesme Šiška Menčevića Vlahovića i Gjore Držića, str. , Zagreb, 1870

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Шишко Менчетић, умро 1527, пре 497 година.