Muče jur sve stoji, ner sam ja u tuzi,
plačući gospoji koja me rasuzi:
ja nebog uhiljen, tužan sam, - govoru, -
plačem sam nadiljen od vile ku dvoru.
Ka samo tužen'je da hoće me čuti, 5
ne bi mi združen'je bilo plač priljuti;
nu kad glas jadovan i rič mu oćuti,
odvrne ličce van, da 'u žalos ne smuti.
Jaoh, je li smrt moja toj ka me umara,
kad mi toj gospoja ku služu satvara 10
da stanem plakaje u suzah čemerno?
Li milos ufaje služu joj priverno;
ma nebog u meni zatvoram potaje
taj plamen ljuveni koji me skončaje,
ni smim glas otvorit, da rečem boljezni 15
ke me će umorit cić gorke ljuvezni.
Ma ako vitar još nanese rič ovu,
da, vilo, čuti mož tvu milos gdi zovu,
moj cvite jedini, molim te ovu stvar,
služen'je ne čini da pođe u nehar.20
