Mru, željom živeći, svaki hip a ne dan
od ove videći pribijele prsi van.
Ako toj diku mni, ino ja ne velju,
meni se život ckni ter sebi smrt želju;
nu to li nastoji ter hoće još potom 5
da koga razdvoji ljuveno [s] životom,
dopustih u ruke mojojzi mladosti,
ja ću umrit bez muke za dat njoj radosti.
Ar veće odolit ovi trud ne vim kad,
neg jo' se pomolit odlučih želno sad; 10
li znam er taki dar zaslužil i milos
nisam ja nikadar, nu mi je usilos.
Još prave pak veće: "Svak tko je slobodan
dozvan je od srjeće a strašiv izagnan".
Eto prem čekaju taku stvar da kusim, 15
neka se ne kaju kad ve se nasuzim.
Nut ja sad što velim, a kad se s njom stečem,
tad ne smim da želim a neg što da rečem;
ar prid nje obraz lip kolikrat izidu,
tolikrat svaki hip protrnem u stidu.20
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Шишко Менчетић, умро 1527, пре 497 година.
