Sinoč s' kasno Kraljeviću Marko,
Sinoč s' kasno iz mijane krenu.
Kad je došo do čajira carskih,
Carski konji po čajiru pasu
I med njima carevi žerave. 5
Na svakome jedna bukagije,
Na žeravu troje bukagije.
Kad to vidi Kraljeviću Marko,
Kleće Marko na gole koline
Pa izmoli troje litanije, 10
Da s' otvore troje bukagije.
Uzja' Marko careva žerava
I promini trideset konaka
I proda ga za trista dukata,
Samo sedlo trideset i ćetri. 15
To dočuo care poočime,
Da je ukro Marko mu žerava
I da j' prodo njegovog žerava.
On doziva Kraljevića Marka.
Kad je došo Kraljeviću Marko, 20
Kapu skida, do zemlje se svija.
Progovara care poočime:
„Je V istina, moj posinko, Marko,
Da si ukro ti moga žerava?"
Odgovara Kraljeviću Marko: 25
„Istina je, care poočime,
Da sam ukro ja tvoga žerava.
Ja se kasno iz mijane kremi',
Pa kad dodem do tvoga čajira,
Tvoji konji po čajiru pasu, 30
Na svakome jedne bukagije,
A ja kleće ne gole koline
I izmoli troje litanije.
Otvore se troje bukagije,
A ja uzja' na tvoga žerava 35
I promini' trideset konaka
I proda' ga za trista dukata,
Samo sedlo za trideset i ćetiri.
A ako ti žavo tvog žerava,
Veži meni ruke naopako 40
I daj meni konja najgorega,
I daj meni sablju zardanu,
I daj, care, trista janjičara,
Nek me prate do sinjega mora,
Nek mi tamo, care, siku glavu!" 45
Kad to čuo care poočime,
Veže njemu ruke naopako
I daje mu sablju zardanu,
I daje mu trista janjičara,
Da ga prate do sinjega mora 50
Pa da tamo ociku mu glavu.
Moli Marko svete litanije:
Petak mu je odrišio ruke,
A Subata sablju usvitlala,
A Nedilja konja razigrala. 55
On pogubi trista janjičara.
Koje nije sabljom do'vatio,
Te j' u sinje more utirao,
A tri age živa u'vatio.
Sva trojici oči izvadio 60
I pošlo jih čaru ćestitome.
Sanak snila budimska kraljica..., Epske pjesme i balade Hrvata u Mađarskoj, Uredio/Szerkesztette: Đuro Franković, Nakladnik/ Kiadó: Frankovics és Társa Kiadói Bt. Pečuh/Pécs, 2004., str. 38-40.
