Синоч с' касно Краљевићу Марко,
Синоч с' касно из мијане крену.
Кад је дошо до чајира царских,
Царски коњи по чајиру пасу
I мед њима цареви жераве. 5
На свакоме једна букагије,
На жераву троје букагије.
Кад то види Краљевићу Марко,
Клеће Марко на голе колине
Па измоли троје литаније, 10
Да с' отворе троје букагије.
Узја' Марко царева жерава
I промини тридесет конака
I прода га за триста дуката,
Само седло тридесет и ћетри. 15
То дочуо царе поочиме,
Да је укро Марко му жерава
I да ј' продо његовог жерава.
Он дозива Краљевића Марка.
Кад је дошо Краљевићу Марко, 20
Капу скида, до земље се свија.
Проговара царе поочиме:
„Је V истина, мој посинко, Марко,
Да си укро ти мога жерава?"
Одговара Краљевићу Марко: 25
„Истина је, царе поочиме,
Да сам укро ја твога жерава.
Ја се касно из мијане креми',
Па кад додем до твога чајира,
Твоји коњи по чајиру пасу, 30
На свакоме једне букагије,
А ја клеће не голе колине
I измоли троје литаније.
Отворе се троје букагије,
А ја узја' на твога жерава 35
I промини' тридесет конака
I прода' га за триста дуката,
Само седло за тридесет и ћетири.
А ако ти жаво твог жерава,
Вежи мени руке наопако 40
I дај мени коња најгорега,
I дај мени сабљу зардану,
I дај, царе, триста јањичара,
Нек ме прате до сињега мора,
Нек ми тамо, царе, сику главу!" 45
Кад то чуо царе поочиме,
Веже њему руке наопако
I даје му сабљу зардану,
I даје му триста јањичара,
Да га прате до сињега мора 50
Па да тамо оцику му главу.
Моли Марко свете литаније:
Петак му је одришио руке,
А Субата сабљу усвитлала,
А Недиља коња разиграла. 55
Он погуби триста јањичара.
Које није сабљом до'ватио,
Те ј' у сиње море утирао,
А три аге жива у'ватио.
Сва тројици очи извадио 60
I пошло јих чару ћеститоме.
