Molim te, ružice, moj venče gizdavi,
razmisli tužice od željne ljubavi,
koja mi ne da san do sjutra od večer,
ni pokoj kad je dan ner uzdih jak čemer.
A tomuj uzrok jes tva lipos i gizda 5
koje kras i ures prosiva do zvizda;
ter molim i zovu ja tvoju ljubezan:
odnes' mi jur ovu ljuvenu boljezan.
Odnes' mi ovu smrt koja me sve vridi,
koja me, kako hrt jelinka, sve slidi; 10
ali mi pokloni za ljubav tvoj obraz,
neka se ne roni život moj kako mraz;
neka te podvoru, neka te poslužu,
neka se po moru i gorah ne tužu;
neka te proslavlju, prisvitlo sunačce, 15
jer viruj što pravlju: vene me srdačce.
Jošte mi Boga dil viru da' tva ljubav
kako me ljuven cvil razdire kako lav;
ter ću ja umriti, neka ti je na znan'je,
ako mi sad riti ne budeš ufan'je. 20
Zatoj mi satvori, gospođe, ljuven dar,
neka t' se govori ovoli slavna stvar:
"Blaženi nje obraz, blaženi nje ures
koji lik na poraz satvoril željnu jes."
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Шишко Менчетић, умро 1527, пре 497 година.
