Молим те, ружице, мој венче гиздави,
размисли тужице од жељне љубави,
која ми не да сан до сјутра од вечер,
ни покој кад је дан нер уздих јак чемер.
А томуј узрок јес тва липос и гизда 5
које крас и урес просива до звизда;
тер молим и зову ја твоју љубезан:
однес' ми јур ову љувену бољезан.
Однес' ми ову смрт која ме све вриди,
која ме, како хрт јелинка, све слиди; 10
али ми поклони за љубав твој образ,
нека се не рони живот мој како мраз;
нека те подвору, нека те послужу,
нека се по мору и горах не тужу;
нека те прослављу, присвитло суначце, 15
јер вируј што прављу: вене ме срдачце.
Јоште ми Бога дил виру да' тва љубав
како ме љувен цвил раздире како лав;
тер ћу ја умрити, нека ти је на знан'је,
ако ми сад рити не будеш уфан'је. 20
Затој ми сатвори, госпође, љувен дар,
нека т' се говори оволи славна ствар:
"Блажени ње образ, блажени ње урес
који лик на пораз сатворил жељну јес."
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Шишко Менчетић, умро 1527, пре 497 година.
