Molim te, diklice, ne moj mi zazrijeti Писац: Шишко Менчетић
Molim te, diklice, ne moj mi zazrijeti
18
Tvoj je pogled moj lijek.
Molim te, diklice, ne moj mi zazrijeti;
kad pozrem tve lice, htjej malo strpjeti,
neka se nagledam od raja milosti,
da veće ne predam u gorci žalosti;
tako mi ne umrijet u muci pakljeni 5
želit m' je sad pozrijet tvoj obraz ljuveni,
još mi je u njem lijek od jadne suzice,
ke ronim vas moj vijek cjeć gorke tužice.
Diklice gizdava, ini lijek nije moj
nego li tva slava, veseo pogled tvoj.10
Kad pozriš na mene, ostavim svaki trud
i muke pakljene i čemer s jadom hud.
Stari pisci hrvatski, Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti, knjiga II, Pjesme Šiška Menčevića Vlahovića i Gjore Držića, str.10, Zagreb, 1870
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Шишко Менчетић, умро 1527, пре 497 година.
